Za vikend – tacnije u nedelju 28.2 tekuce godine sam imao jedan “bliski okrsaj” sa lokalnim kerom* (*lokalni ker=pas lutalica) . Naime pred vlastitom zgradom i nicim izazvan pas je bez imalo “stida” potrcao za mnom i napao me. Moram priznati da sam taj dan imao srece pa da me nije i ugrizao. Ono sto se desavalo od tog trenutka pa sve do danas ( i jos uvijek nije gotovo) cu pokusati da vam objasnim.

Ne samo da su napravili kino koje je Zenica cekala i previse dugo, nego su napravili generalno odlican projekat za koji je potrebno mnogo vise faktora od samog filma.Od ljubaznog osoblja pa do malih marketinskih trikova..sve je ono sto je potrebno da bi uspjeli.

Nema me vec 2 mjeseca, vidim niko se nije ni zabrinuo : ). Istina je da sam pravooo pozelio bloganje. Nije se u ova 2 mjeseca imalo sta ni pisati, uglavnom se sve svodilo na posao-krevet sistem. No bilo je nekih “manje bitnih” stvari  koje su se desile u mom zivotu. Krenimo od kraja .

U proteklih sam  10-ak dana zaista bio bez odmora. Od vikend krecenja, preko crknutog gateway-a pa sve do 2 koncerta ovogodisnjeg Jazzfest-a koje sam odgledao. Rezultat:skoro pa prespavan 7. dan ovog mjeseca . Dva koncerta koj pogledao bili su u srijedu i cetvrtak: Anouar Brahem i Trilok Gurtu Band oba odrzana na Main stage-u BKC-a.

Kada saberete balkanski temperament,bosansko siromastvo,nezaposlenost i politicare te zemlju sa vjerovatno najvise talenta na ovim prostorima, dobijete ono sto se desavalo u zadnjih 15-ak dana i sto je vjerovatno bilo na svim naslovnicama i TV emisijama u BIH.