I tako nam dodje i taj 1. Maj, praznik rada. Gledajuci situaciju u BIH, iskreno pojma nemam zasto se tako zove. Prava istina je ustavari sto se tamo neko 1856 izborio za radnicka prava i 8-satni radni dan. No kod nas je to malo drugacije. Dok citav svijet danas protestvuje trazeci bolje sutra,kod nas je narod vec prije 24 sata krenuo na livade. Iako je vrijeme nikakvo to naravno nece sprijeciti da nezaposlena omladina,radnici sa minimalcima a vjerovatno i po koji penzioner okrenu par cevapa i popiju par gajbi piva. Jos ako im se u tom prikljuce Brankovic i co. , dernek je zagarantovan. Dobro prvima, jer se ne bune, dobro i drugima, jer se ovi prvi ne bune. A to sto ce ovi gore navedeni vec u ponedeljak da se vrate ili plati od 300 KM, ili cekanju ili pak na onih par markica od mame i tate ( babe – da ne dodje do nac. ugrozenosti).. to je vec problem 4. maja,danas cemo da pijemo.Imam osjecaj da nama nikad nece biti dobro, s toga i naslov, jer nam je nesto slicno bilo obecano pocekom 90-ih.
Sto se mene tice,ja sam danas nadoknadio svakodnevno ustajanje u 4:50, Ubuntu 9.04 je fail – tako da se danas radno vracam na Debian. I da.. mama je napravila janjetine, tako da cu i ja brk omastit 
Znas sta, sto vise razmisljam o nama (Bosancima i Hercegovcima), i sto vise posmatram desavanja oko sebe, sticem utisak da smo svi u jednoj velikoj zabludi. Nama je u stvari dobro, super nam je, samo mediji lazu o tome kako nam je lose. Cinjenica, zalomi se po nekom Bosancu (a i Hercegovcu) da mu bas i nije sjajno, ali u svakom zitu ima kukolja.
Eto tako